Značaj imunizacije

Svedoci smo vremena da širom sveta značajan deo ljudi smatra da imunizacija nije bezbedna ili da može da izazove bolest. Iako postoji rizik od reakcije kod nekih vakcina, najčešći neželjeni efekti su blagi bol i upala na mestu uboda. Ozboljni neželjeni efekti su retki tako da je vakcinacija daleko sigurnija od bolesti od koje štiti. Svaka vakcina se strogo testira pre nego što se odobri za upotrebu i pažljivo se nadgleda prilikom proizvodnje i skladištenja. Većina vakcina uopšte ne izaziva bilo kakvu reakciju. S druge strane, same bolesti od kojih ove vakcine štite mogu biti opasne po život.

Iako Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da vakcinacija sprečava između 2 i 3 miliona smrtnih slučajeva godišnje, realni brojevi su oko 5 miliona. Istovremeno, izbijanje gripa, varičele i morbila kao i velikog kašlja i dalje rezultira hospitalizacijom, a ponekad i smrću, inače zdrave dece.

Mnoge bolesti protiv kojih vršimo vakcinaciju smanjile su učestalost za više od 95 procenata i gotovo da se ne pojavljuju među stanovništvom. Sa dramatičnim smanjenjem bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, primamljivo je pomisliti da imunizacija protiv tih bolesti više nije potrebna. Nažalost, te bolesti su i dalje prisutne, posebno u zemljama sa manjim procentima vakcinacije stanovništva. Bez imunizacije, bolesti se mogu ‘vratiti’. Ovo je posebno tačno u globalnom svetu u kojem živimo.

Dok ljudi putuju iz jedne zemlje u drugu, mogu se zadržavati i postati rezervoari, a kasnije i izvor zaraze. Svi smo bili svedoci širenja epidemije izazvane novim korona virusom koja je obeležila godinu iza nas. Jedna osoba koja putuje u zemlju u kojoj bolest nije eliminisana može se zaraziti i izazvati izbijanje bolesti po povratku u svoju zemlju. Područja sa niskim obuhvatima vakcinacije stvaraju “džepove” u kojima se bolesti mogu brzo proširiti, ali u područjima sa visokim obuhvatima vakcinacije to nije slučaj jer nema dovoljno osetljive populacije i infektivni agens ne može da se razvija i razmnožava. Kod većine bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, prag efikasnog imuniteta nastaje ako je preko 80 do 90 procenata imunizovane populacije. Imati populaciju sa visokim procentom imunizacije stanovništva pomaže u zaštiti onih koji su osetljivi na bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom i stvara bezbednu sredinu od zaraznih bolesti kako za decu, tako i za radno sposobno stanovništvo te za najstarije sugrađane.

Imunizacija obično provocira mnogo rasprava, ali uprkos tome dokazi i koristi same vakcinacije su impresivni. pored obezbeđivanja zdravstveno bezbedne vode za piće, nijedna druga mera nije toliko uticala na pad smrtnosti i porast populacije.

Epidemiološka sekcija DLV-SLD

Preuzeto sa sajta Društvo lekara Vojvodine.